„Krave su mirno stajale, a onda sam iza leđa osetila nečiji dah: Okrenula sam se i zatekla deda-Milana u sumnjivoj nameri!“
Život na selu je težak, a moji svakodnevni poslovi počinju rano ujutru u štali. Moj muž i ja živimo u zajednici sa njegovim dedom Milanom, čovekom starog kova koji voli da izigrava gazdu u kući i pred svima glumi moralnu gromadu. Međutim, od samog početka sam primetila da me čudno zagleda kad god prođem pored njega u radnoj odeći, ali sam uvek mislila da umišljam zarad mira u kući.
Sve je kulminiralo prošle nedelje tokom večernje muže. Muž je otišao do grada po koncentrat, a ja sam ostala sama u štali. Sela sam na tronožac, prislonila glavu uz kravu i počela posao.
Trenutak kada je prešao svaku granicu
Od zvuka mleka koje je udaralo u kofu nisam čula da je iko ušao. Odjednom, osetila sam da je neko nepristojno i previše blizu stao tačno iza mojih leđa, skoro me dodirujući. Osetila sam težak dah na svom vratu. Naglo sam se okrenula i ugledala deda-Milana kako stoji nadomak mene, sa čudnim, staklastim sjajem u očima, raširenih ruku kao da je hteo da me zgrabi sa leđa dok sam u sagnutom položaju.
Kada je video moj besan pogled, odmah se trgao, počeo da se povlači unazad i promucao kako je „samo došao da vidi da li mi treba pomoć oko kanta“. Izletela sam iz štale sa kofom u rukama, tresući se od besa i šoka zbog njegove drskosti. Čim se muž vratio, sve sam mu ispričala. Nastao je opšti haos u kući – deda je sve poricao i kleo se da je pogrešno shvaćen, ali mi smo već sutradan počeli da pakujemo stvari i tražimo stan u gradu. Preko takvog ponašanja pod sopstvenim krovom se ne prelazi.