Uhvatio sam venčanog kuma u dva ujutru kako mi…
Uhvatio sam venčanog kuma u dva ujutru kako mi… Sušenje mesa je kod nas u porodici tradicija koju shvatamo veoma ozbiljno. Ove godine sam uložio ozbiljan novac i mesece rada da spremim pršute, slaninu i kobasice za zimu. Moja sušara se nalazi na kraju dvorišta, blizu seoskog puta. Moj venčani kum Zoran je redovno dolazio, pomagao mi oko loženja vatre i tačno je znao gde šta stoji i kada je meso spremno za skidanje.
Preksinoć, oko dva sata iza ponoći, probudio me je prigušen zvuk automobilskih vrata sa ulice. Pogledao sam kroz prozor i video ugašena svetla na autu koji je bio parkiran tačno uz moju kapiju kod sušare. Polako sam uzeo tešku drvenu palicu, išunjao se kroz zadnja vrata i krenuo kroz mrak.
Izdaja od strane rođene krvi
Vrata sušare su bila odškrinuta, a unutra se videlo slabo svetlo sa ekrana mobilnog telefona. Prišao sam korak po korak i ostao u apsolutnom šoku. Moj kum Zoran je stajao tamo, skidao moje najveće pršute sa kuka i pakovao ih u velike džakove. Već je bio izneo pola sušare dok sam ja spavao u kući. Čovek sa kojim sam delio hleb i koji mi je krstio decu krao me je kao najgori ulični lopov.
Nisam hteo da vičem. Samo sam prišao s leđa i upalio glavno svetlo na zidu sušare. Zoran se okrenuo sa pršutom u rukama, a faca mu je u sekundi poprimila boju kreča. Ispustio je meso na zemlju, počeo da muca kako je „samo došao da proveri vatru da ne izgori meso“ i kako je navodno hteo da skloni pršute na sigurno jer je čuo da u selu operišu lopovi.
„Izlazi iz mog dvorišta i da te više nikada u životu nisam video ni blizu moje porodice“, rekao sam mu mirno, iako sam u sebi kuvao od besa.
Pokupio se, seo u auto i pobegao kroz mrak, a ja sam ujutru celo selo obavestio o tome kakvu moralnu gromadu imamo u komšiluku. Kuma možeš da biraš, ali izgleda da sam ja izabrao najgoreg.