Posle bakine smrti, dok smo sređivali njene stvari, pronašla sam staru kutiju sa pismima. U jednom je pisalo ime muškarca za kog nikada nisam čula. Pomislila sam da je reč o nekom rođaku, ali sam u pismima otkrila ljubavnu priču koja je počela mnogo pre nego što se baka udala za dedu. Nisu to bila obična ljubavna pisma, već priča o dvoje mladih koji su se voleli, ali su se rastali zbog
porodičnih pritisaka. U poslednjem pismu pisalo je da se nada da će se jednog dana ponovo sresti, makar samo da popiju kafu. Nikada nisam saznala da li se to dogodilo. Kutiju sam sačuvala, jer sam shvatila da i ljudi koje poznajemo celog života mogu imati delove svoje prošlosti koje nikada ne upoznamo.