KOMŠINICA JELENA ME JE POZVALA NA KAFU, A ONDA ME JE IZNENADILA

Imam 32 godine i nikada nisam verovao da obična kafa može da promeni način na koji gledam jednu osobu.

Pre nekoliko meseci u stan pored mog doselila se Jelena, žena od 38 godina. Bila je prijatna, nasmejana i uvek spremna da pomogne. U početku smo se samo pozdravljali u hodniku, a onda smo jednog dana počeli da pričamo dok smo čekali lift.

Nekoliko dana kasnije pozvala me je na kafu, jer joj je muž bio na službenom putu, a nije joj se sedelo samoj kod kuće.

Prihvatio sam poziv i otišao kod nje posle posla. Stan je mirisao na sveže skuvanu kafu, a ona me je dočekala nasmejana, u opuštenoj kućnoj garderobi.

Pričali smo o poslu, komšiluku i svakodnevnim problemima. Vreme je brzo prolazilo, a ja sam primetio da se sa njom osećam nekako opuštenije nego sa većinom ljudi koje poznajem.

Pred sam kraj razgovora, Jelena me je iznenadila pitanjem:

„Reci mi iskreno, da li ti se ikada dopala žena koju ne bi trebalo ni da primetiš na taj način?“

Nasmejao sam se i pitao je otkud joj takvo pitanje.

Samo je slegla ramenima i rekla da je zanima koliko su ljudi iskreni kada ih niko ne osuđuje.

Kada sam se vratio u svoj stan, dugo sam razmišljao o tom razgovoru. Nisam znao da li je samo bila radoznala ili je pokušavala nešto da mi poruči.

Dva dana kasnije sreli smo se ponovo u hodniku. Pogledala me je, nasmejala se i rekla:

„Moramo ponoviti onu kafu. Ostala sam ti dužna još nekoliko odgovora.“

Sada se pitam da li je to samo početak jednog lepog komšijskog prijateljstva ili sam u celoj priči video nešto čega zapravo nema.

Šta vi mislite — da li je Jelena samo želela razgovor ili je njen poslednji komentar imao neko drugo značenje?