„Stigao sam iz Nemačke u novom besnom Audiju: Parkirao sam ga ispred kuće, a u tri ujutru me probudio jeziv zvuk sa ulice!“
Radio sam u Minhenu tri godine bez dana odmora, štedeo svaki evro, jeo paštete i radio duple smene na građevini kako bih ostvario svoj san. Konačno, pre dve nedelje, rešio sam da dođem na odmor u rodno selo kod Požarevca i kupio sam moćan, crni Audi novije generacije. Hteo sam ponosno da se dovezem i pokažem svima da se trud isplatio. Čim sam ušao u ulicu, sve komšije su izašle na ograde, a rođaci su odmah počeli da zapitkuju koliko je koštao i odakle mi pare.
Parkirao sam auto tik uz kapiju, premoren od puta, legao da spavam srećan i ponosan.
Ljubomora pod okriljem mraka
Oko tri sata iza ponoći, iz dubokog sna me je trznuo neobičan, oštar zvuk struganja koji je dopirao sa ulice. Skočio sam iz kreveta, pritrčao prozoru i u mraku video siluetu čoveka koji užurbano beži kroz komšijsku njivu. Odmah sam istrčao napolje u šorcu i ostao skamenjen.
Moja mašina, moj ponos za koji sam ostavio zdravlje u Nemačkoj, bio je uništen. Neko je velikim, oštrim ekserom duboko izgrebao celu desnu stranu automobila, od prednjeg fara pa sve do gepeka, i ostavio urezanu poruku: „Nemac“.
Najgore od svega je što sam na snimku sa nadzorne kamere, koju sam postavio prošle godine, prepoznao lik svog rođenog brata od strica – čoveka sa kojim sam odrastao i koji mi je tog istog popodneva prvi čestitao i tapšao me po ramenu. Ujutru sam samo spakovao torbu, seo u izgrebani auto i krenuo nazad za Minhen bez reči. Shvatio sam da ti na Balkanu sve mogu oprostiti, ali uspeh i dobra kola nikada, pa čak ni rođena krv.