Ušla sam u kabinu za presvlačenje na plaži, a onda su se vrata iza mene naglo otvorila: Kad sam videla ko je unutra, presekla sam se
Bila je nedelja, plaža je pucala od gužve, a sunce je pržilo preko 35 stepeni. Pošto sam planirala da produžim u kafić, uzela sam suvu haljinu i krenula ka onim drvenim kabinama za presvlačenje na obali. Ispred je bio red, ali jedna kabina je delovala poluotvorena i prazna. Uletela sam unutra brže-bolje, nestrpljiva da skinu onaj mokri kupaći koji mi je već smetao.
Skočila sam na jednu nogu, svukla donji deo kupaćeg i u tom momentu se začulo glasno škripanje. Vrata kabine, koja očigledno nisu bila dobro zabravljena, otvorila su se širom pod naletom vetra – a prekoputa, na samo metar od mene, stajao je niko drugi do moj svekar.
Čovek je krenuo da proveri da li je kabina slobodna, i ostao zakucan za mesto. Pogled mu je u sekundi skenirao moju potpuno nagu figuru od glave do pete, a ja sam od šoka ostala paralizovana, držeći kupaći u rukama. Trajalo je to tri sekunde, koje su delovale kao večnost, pre nego što je crven u licu zalupio vrata i promrmljao: “Izvini”.
Sada smo na porodičnom ručku, on gleda u tanjir, ja gledam u pod, a oboje znamo da me je video u izdanju u kom nijedan svekar ne bi smeo da vidi snaju.