Evo predloga za ispovest koja udara na dve najosetljivije teme na našim prostorima – novac i kumstvo. Kada se ove dve stvari pomnože sa izdajom, dobija se savršen recept za tekst koji izaziva bes kod čitalaca i generiše stotine komentara i deljenja.
Naslov: KUM MI JE POZAJMIO NOVAC KAD MI JE BILO NAJTEŽE: Mislio sam da mi je spasao život, a onda je počela najgora noćna mora!
Kažu da se prijatelji poznaju u nevolji, a ja sam verovao da nema većeg dokaza za to od mog kuma. Prošle godine sam upao u ozbiljne finansijske probleme zbog propalog posla. Dugovi su se nagomilali, izvršitelji su kucali na vrata, a ja od sramote nisam znao gde da gledam. Kada je saznao u kakvoj sam situaciji, moj kum – čovek koji me je venčao i kome sam slepo verovao – sam mi je ponudio pomoć. Pozajmio mi je ozbiljnu sumu novca da se iščupam.
Plakao sam od olakšanja. Zagrlio sam ga i rekao da mu to nikada neću zaboraviti. Dogovorili smo se da mu vraćam u ratama, kako budem mogao, jer je on tvrdio da mu taj novac nije hitan i da mu je najvažnije da ja stanem na noge. “Kumstvo je svetinja, kume, tu sam za tebe”, rekao mi je tada.
Ali, ta njegova “velikodušnost” se vrlo brzo pretvorila u moju najveću omču oko vrata.
Sve je počelo mesec dana kasnije. Kum je počeo da me zove za svaku sitnicu, očekujući da mu budem na raspolaganju 24 sata dnevno. Prvo su to bile usluge poput “hajde prevezi me”, “pomozi mi da prenesem nameštaj”, a onda je prešlo sve granice. Počeo je da me tretira kao svog ličnog slugu. Ako bih mu rekao da imam obaveze ili da moram da radim, usledio bi onaj odvratni, podmukli odgovor sa kiselim osmehom: “Pa dobro, kume, ti radi… Nego, usput, kad misliš da mi pustiš onu prvu ratu, malo mi škripi?”
Ucenjivao me je tim novcem svaki božji dan, suptilno i bezobrazno. Koristio je moju nemaštinu da leči svoje komplekse. Na zajedničkim proslavama, pred celim društvom i našim ženama, dobacivao bi fore tipa: “E, platio bih ja ovo piće, ali sam svu uštedu podelio na zajmove, pa sam tanak.” Svi bi se nasmejali, a ja sam gutao knedle i crveneo od sramote, svestan da svi znaju na koga misli.
Vrhunac se desio prošlog vikenda. Tražio je od mene da uradim nešto što se kosi sa mojim moralnim načelima vezano za moj trenutni posao, nešto što bi moglo da me ugrozi. Kada sam odbio, promenio je ton, pogledao me hladno i rekao: “Zaboravljaš ko te je izvukao iz blata. Ili mi završi to, ili mi sutra stvori sve pare na račun. Znaš da mogu da ti uzmem i to malo jada što ti je ostalo.”
Tada su mi se otvorile oči. On meni nije pozajmio novac da bi mi pomogao. Pozajmio mi je novac da bi kupio moju slobodu, moj ponos i moju poslušnost. Iskoristio je moj najteži trenutak u životu da me pretvori u svog roba.
Sada radim dan i noć, bukvalno gladujem sa porodicom samo da skupim i poslednji evro i bacim mu pare u lice. Ali znam da, čak i kada mu vratim dug do poslednje pare, gorak ukus ove izdaje nikada neće proći. Uništio mi je dostojanstvo, a kumstvo pretvorio u najobičniji biznis i ucenu.