Naša porodična kuma je žena koja uvek privlači pažnju gde god se pojavi, ali preksinoć je prevazišla samu sebe. Pokucala je na vrata u nameri da ostavi neke papire mom ocu, ne znajući da su moji roditelji otišli kod rođaka na večeru. Na sebi je imala tesan, nikad kraći teksas šorts i laganu letnju košulju – izgledala je toliko dobro da sam u sekundi zaboravio šta treba da joj kažem.
Umesto da samo ostavi dokumente na stolu i ode, ona je rešila da maksimalno iskoristi situaciju.
Ušla je u dnevnu sobu, sela na kauč i prekrstila noge, svesna da ne mogu da skrenem pogled sa nje. Kada sam joj doneo čašu vode, namerno je uhvatila moju ruku prilikom uzimanja čaše, fiksirala me pogledom i uz drzak osmeh rekla: „Baš je toplo večeras… a ti si se nešto zbunio, kumiću? Nisi navikao da me viđaš u ovakvom izdanju?“ Ostao sam bukvalno skamenjen na sred sobe, dok mi je srce lupalo u grudima. Samo je popila vodu, lagano ustala, namignula mi na izlazu i rekla da „naša mala tajna“ ostane među nama. Od te večeri ne mogu da se saberem i samo razmišljam kada će sledeći put najaviti dolazak!