Nedeljni ručak kod mojih roditelja trebao je da bude klasično porodično okupljanje. Pored mog muža, tu je bio i naš novi komšija Milan, kojeg je moj otac pozvao jer mu je pomagao oko popravke krova. Sve je delovalo normalno dok majka nije iznela supu. Odjednom, osetila sam kako me neko ispod dugačkog svečanog stolnjaka drsko i namerno stopalom dodiruje po nozi i kreće ka kolenu.
Bila sam ubeđena da se moj muž šali i flertuje sa mnom. Sa osmehom sam podigla glavu da ga pogledam i uzvratim mu pogled, ali mi se u sekundi vilica spustila do poda. Moj muž je sedeo skroz na drugom kraju stola, pričajući sa mojim ocem, dok je tik do mene sedeo komšija Milan, gledajući pravo u svoj tanjir sa kiselim osmehom na licu. Pobegla sam u toalet sa izgovorom da mi je pozlilo, a sramota i bes me i dalje drže jer ne znam kako da kažem mužu da nam prva komšija radi iza leđa pod rođenim krovom.