Sve se dogodilo sredinom proleća, kada smo odlučili da konačno sredimo staru voćnjak-baštu iza kuće. Moj suprug je morao na službeni put, pa je dogovorio sa jednim momkom iz komšiluka, koji se bavi orezivanjem i održavanjem imanja, da dođe i sredi podivljale grane i travu.
Momak je stigao u ranim jutarnjim satima sa svom opremom. Ceo dan je radio bez predaha, orezujući stare jabuke i noseći teške grane na gomilu na kraju imanja. Oko pet sati popodne, kada je sunce počelo da zalazi, rešila sam da mu iznesem hladno pivo i zahvalim mu se na trudu.
Zatekla sam ga na samom dnu voćnjaka, u delu koji se ne vidi sa puta ni iz kuće. Stajao je pored visoke gomile sveže odsečenih grana, obrisao znoj sa čela i nasmejao se kad je video da nosim piće. Prišla sam mu i pružila flašu. U trenutku kada ju je uzeo, uhvatio me je za ruku i lagano je povukao ka sebi.
Pre nego što sam stigla bilo šta da kažem, zahvatio me je oko struka, podigao bez ikakvog napora i posadio na staru, drvenu klupsku klupu koja je godinama stajala zaboravljena pod orahom. Miris sveže odsečenog drveta i mraznika u vazduhu mešao se sa iznenadnim nabojem strasti koji je u sekundi napravio potpunu pometnju. Sve se odigralo silovito, brzo i bez ijedne reči.
Kada se sve završilo, spakovao je svoje makaze i testeru u torbu, stisnuo mi ruku na kapiji i rekao da se vidimo sledećeg proleća. Svaki put kad pogledam ka onom starom orahu na kraju bašte, prođe me ista ona reakcija kao tog popodneva.