Živim u porodičnom stanu sa roditeljima i mlađom sestrom, a zidovi između naših soba su toliko tanki da se bukvalno čuje i najtiši šapat. Sestra je pre par meseci našla nekog problematičnog tipa koji ne radi ništa, glumi opasnog lika na ulici i nema ni trunke poštovanja prema našoj kući. Najgori deo je što je počela redovno da ga dovodi da noći kod nas, potpuno ignorišući činjenicu da sutradan svi rano ustajemo za posao.
Pravi pakao nastaje čim se ugase svetla u kući, jer njih dvoje uopšte nemaju obzira prema ostatku porodice.
Noći su postale nepodnošljive uz njihovo glasno pričanje, smeh i njeno konstantno bučno dahtanje i uzdisanje koje odzvanja kroz ceo hodnik. Otac i majka se prave da spavaju i gutaju sramotu, a meni od besa i neprospavanih noći redovno pada mrak na oči. Vrhunac drskosti se desio sinoć, kada je taj lik u gaćama prošetao do našeg frižidera usred noći, a nakon toga su nastavili sa još glasnijom galamom u sobi. Jutros mi je prekipelo – sačekao sam da roditelji odu na posao, razvalio vrata njene sobe i pred njim joj sasuo sve u lice, rekavši da kuća nije hotel i da taj dripac više neće kročiti preko našeg praga. Nastala je neviđena svađa, ona me optužuje da joj uništavam sreću, a ja samo želim svoj mir i normalan san u rođenoj kući!