Kad sam krenuo u toalet neko me pribio uz zid… Preksinoć smo slavili rođendan mog druga u jednom zamračenom klubu sa separeima. Popio sam malo više i u jednom trenutku krenuo ka toaletu. U hodniku, gde je bio mrak, osetim kako me neko povlači za ruku u prolaz i bukvalno me pribija uz zid. Krenuo je brutalan, filmski poljubac. Bio sam ubeđen da je to moja devojka jer je nosila istu kožnu jaknu i imala isti parfem. Tek kada se upalilo svetlo na senzoru,
shvatio sam da me zapravo ljubi njena rođena majka, moja tašta, koja je takođe bila sa nama u izlasku. Pogledala me je, shvatila šta je uradila (mislila je da sam njen muž), prebledela i samo šapnula: ‘Nikome ni reči’. Sad kad god me devojka poljubi pred njom, tašta i ja se gledamo kao dva najveća saučesnika u zločinu.