Pozelela sam dobru kiflu… Pre dve godine sam letovala u istom mestu gde i moj bivši dečko, koji me je ostavio mesec dana ranije pod izgovorom da “mora da pronađe sebe”. Naravno, već trećeg dana sam ga videla na plaži kako šeta neku novu klinku. Sujeta mi je eksplodirala. Rešila sam da mu dokažem da sam krenula dalje i da izgledam bolje nego ikad.
Sela sam na šank na plaži, snimila najzgodnijeg lika u blizini – preplanuo, istetoviran, opasne trbušnjake ima – i rešila da odglumim predstavu života. Prišla sam mu sa dva koktela, sela pored njega i poluglasno rekla:
“Molim te, nemoj da me odbiješ. Onaj idiot tamo u plavom šortsu je moj bivši. Platiću ti piće, samo se pretvaraj pet minuta da si ludo zaljubljen u mene.”
Lik me pogleda, podigne jednu obrvu, nasmeje se onim holivudskim osmehom i kaže: “Može, ali ja uvek idem do kraja sa svojim ulogama.”
U sledećem sekundu, čovek me zagrli oko struka, privuče me sebi i počne da mi šapuće na uvo najsmislenije i najsmješnije stvari, dok ja glumatam da umirem od smeha. Moj bivši nas je primetio i bukvalno je pozeleneo od muke. Misija uspešna, ja na sedmom nebu.
Predstava je trajala jedno pola sata, dok moj “fejk dečko” nije predložio da uđemo u vodu da se rashladimo. Kako smo ušli u more, talas nas je malo poklopio, on me uhvatio da ne padnem, i u tom trenutku… meni sklizne gornji deo kupaćeg. Ali skroz.
Izronim ja, pokušavam da namestim kupaći, a on me gleda, crveni u licu i džentlmenski se okreće leđima da me pokrije od ostatka plaže. Dok sam ja panično vezivala bretele, on se okrenuo i mrtav hladan dobacio: “Znaš, mislim da je tvoj bivši upravo dobio infarkt, ali i ja sam blizu.”
Umesto da pobegnem od blama, ostala sam da pričam sa njim. Ispostavilo se da je lik ne samo prelep, nego i doktor nauka iz Beograda, opušten i neverovatno duhovit.
Epilog: Sa “fejk” plažnim dečkom sam već dve godine u ozbiljnoj vezi, a bivšeg više nikad nisam ni pogledala. Nekad blam stvarno otvori prava vrata!