Zivjeti Zdravije

“MOJ DAN POČINJE I ZAVRŠAVA SE ŠTALOM” Lepa Anastasija sa 16 postala glava kuće da bi posle očeve smrti sačuvala krov nad glavom! Drži gazdinstvo s 30 krava
Anastasija Šušak ima 23 godine i živi u Stajićevu, malom mestu u Banatu, u kojem je odrasla okružena prirodom i životinjama. Još kao devojčica pokazivala je posebnu nežnost i brigu prema svakom živom biću, što je vremenom preraslo u jasnu životnu želju – da postane veterinar.

Upisala je i uspešno završila smer veterinarskog tehničara, gde je stekla znanje, ali i praktično iskustvo koje je dodatno učvrstilo njenu odluku da nastavi školovanje.

Gostujući i u “Razglednici” RTV Vojvodine, ova lepa mlada devojka ispričala je koliko je njen život umnogome drugačiji od života većine njenih vršnjaka jer ona je glava kuće i gazdinstva koja je morala prerano da nauči kako da brine o svemu – pre svega o egzistenciji svoje porodice i da svoje imanje i sve na njemu održi u životu.

– Moj dan počinje i završava se štalom, kaže Anastasija u čijem pogledu i osmehu se vidi koliko voli svoje imanje – svoje oranice i svoje životinje. Pored ogromne količine posla koji deli sa mamom, a i brat školarac pomaže, ona je i zaposlena, radi kao rukovalac poljoprivrednih mašina na jednoj farmi organske proizvodnje jer je svaki dinar njoj i njenima dragocen. 

Slike iz Anastasijinog porodičnog albuma

Vidi galeriju

Anastasija iz Stajićeva sa 16 godina preuzela porodično gazdinstvo posle očeve smrti Foto: Printscreen/Youtube RTV Vojvodina, Razglednica

Sa 16 ostala bez oca i tad čvrsto odlučila – da njeni brat i mama ne smeju da oskudevaju ni u čemu

Iako je planirala da upiše studije veterine, život joj je rano postavio veliki izazov. Sa samo 16 godina ostala je bez oca. Taj gubitak bio je težak udarac za nju i njenu porodicu, ali umesto da je slomi, učinio ju je snažnijom.

Prerano je naučila šta znače odgovornost, istrajnost i borba. Pored školskih obaveza, nosila je i teret porodičnih izazova, ali nikada nije odustala. Danas, Anastasija je mlada žena koja je kroz životne teškoće izgradila zrelost, upornost i saosećanje – osobine koje čine dobrog veterinara. Njena priča nije samo priča o gubitku, već o snazi da se iz bola rodi odlučnost i da se, uprkos svemu, nastavi korak napred ka ostvarenju snova.

– Moj početak studija tada je bio nemoguć. Odlučila sam da se pozabavim poslom na gazdinstvu. Priželjkivala sam studije i studentski život i želela da odem u grad. Svoju porodicu sam stavila na prvo mesto i pomislila da ima vremena za mene. Ne žalim što sam donela tu odluku – navela je hrabra Anastasija.

Na svom gazdinstvu bavi se stočarstvom i ratarstvom. Najviše je zastupljeno mlečno govedarstvo, kao i proizvodnja kukuruza, pšenice, suncokreta na 11 hektara površine.

-Više od 20 godina se bavimo proizvodnjom i imamo registrovano gazdinstvo. Trenutno držimo oko 30 grla stoke i imamo krave koje se konstantno muzu. To mleko predajemo mlekari Imlek sa kojom imamo ugovor. Celo detinjstvo je bilo okruženo radom oko životinja, ta ljubav u radu sa životinjama mi je dala snagu i istrajnost svih ovih godina – kaže ona.

Mladi ljudi u Anastasijinim godinama imaju druge prioritete, ali tragična situacija od nje je zahtevala odgovornost i prebrzo odrastanje.

Osim gazdinstva, radi i kao rukovalac poljoprivredne tehnike u jednoj kompaniji organske proizvodnje.

“Ja sam zacrtala da želim da održim porodično gazdinstvo, želela sam svima da pokažem da je to i te kako moguće” 

– Postoje odricanja. Morate svaki dan biti prisutni, ovaj posao zahteva više znanja i sposobnosti. Morate se baviti i samom ratarskom proizvodnjom. Ali, ja sam zacrtala da želim da održim porodično gazdinstvo. Želela sam da svima pokažem da je i te kako moguće da se i žene bave poljoprivredom i održe gazdinstvo. U tome smo bile glavne moja majka i ja. Smatrala sam da će to biti moja uloga, jer smo ostali bez glavnog člana porodice. Cela porodica je uključena u gazdinstvo, tu je i mlađi brat, koji mnogo pomaže sa svojih 15 godina- navela je Šušak.

Ona je i članica udruženja Agropreduzetnica Srbije, za koje ističe da su joj dale vetar u leđa i uz koje je shvatila da nije sama u svemu.

Gazdinstvo koristi i pomoć države, subvencije za zemlju i mleko, a u budućnosti planiraju da učestvuju na konkursima ministarstava za kupovinu mehanizacije koja bi im doprinela u modernizaciji posla.

“U Srbiji se može dobro živeti od poljoprivrede”

– U Srbiji se može dobro živeti od poljoprivrede, zato smo i odlučile sve ove godine da nastavimo sa gazdinstvom. Uvek smo se plašile da ovo sve prodamo. Ali, potreban je jako veliki trud. Jeste teško, naporno i fizički i psihički, ali može. Uvek govorim da su stočarstvo poslovi kojima treba da se bave složne i velike porodice. To je recept za uspeh. Podržavamo jedni druge, najgore dane smo proživeli zajedno – savet je mlade Anastasije.

Kurir.rs/Dnevnik/RTV Vojvodine Razglednica

Ispod jastuka čudan veš… Mačka od mog dečka je izuzetno pametna životinja.Ljudi pa to nije realno…Ona njemu donosi papuče,usnama ga pokriva ćebetom i slično a i mene voli naravno.To je inače persijska maca i obožavamo je.Tu noć dečko mi je rekao da idem pravo u njegov stan da će on malo kasniti.Prvo

sam sela i skuvala kafu reko taman malo da iskuliram dok on dodje.Odjednom maca se nešto uznemirila i počela da prede i da ide unazad ka njegovoj spavaćoj sobi i baš je bila uporna.Mislila sam da samo želi da se igra medjutim bila je nemoguća.Nosićem je počela da gura jastuk i sklonila ga je skroz u stranu.Kada

sam digla jastuk ispod su se nalazile smrdljive g..e od neke fufe.Maca mene mnogo voli i želela je da mi otvori oči.Sa jedne strane sam besna i on je mrtav za mene a sa druge strane pa ljudi da li postoje ovakve legende od životinja???