Oduvek sam važila za devojku koja zna šta želi i ne pada lako na lepe reči, ali on je uspeo da me zbuni jednim pogledom. Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja i od prvog trenutka između nas je postojala neka čudna hemija. Svaki put kada bismo se videli, zadirkivao me je, prilazio mi bliže nego što je bilo potrebno i smeškao se kao da zna nešto što ja ne znam. Jedne večeri ostali smo sami, razgovarali satima, a onda me je iznenada pitao zašto se svaki put zacrvenim kada mi priđe. Pravila sam se da ne

znam o čemu priča, ali kada mi je nežno sklonio pramen kose sa lica, potpuno sam izgubila koncentraciju. Pogledali smo se nekoliko sekundi, a onda sam ja napravila prvi korak i poljubila ga. Nisam očekivala da će mi taj poljubac ostati u mislima danima. Problem je što on sada misli da je sve bila prolazna avantura, a ja se plašim da sam se zaljubila mnogo više nego što sam želela da priznam.

nje je jednostavno skliznuo na pločice, otkrivajući savršeno, željno telo koje je vrištalo za dodirima. Obuhvatila me je oko vrata i povukla u divalj, strastven poljubac u kom se osećala sva akumulirana glad i sloboda sveže razvedene žene koja ponovo uzima život u svoje ruke. Prešli smo u spavaću sobu, gde je svaka suzdržanost nestala — bila je nezasita, direktna i potpuno oslobođena svih kočnica, vodeći igru sa iskustvom i strastima koje su me potpuno izbacile iz koloseka. Zvuci njene užitka odjekivali su kroz tih stan dok su se naši uzdasi mešali u ritmu koji nije stajao satima. Kada je sve prošlo, ležala je pored mene sa cigaretom u ruci, potpuno opuštena i zadovoljna, dok mi je kroz glavu prolazilo samo to koliko zrela žena zna tačno šta hoće i kako to da uzme bez ijedne reči izvinjenja.

spominjala. Rekla mi je da joj se dopada moja pažnja i da je dugo želela da mi to kaže. Nisam znao šta da odgovorim, pa sam se samo nasmejao. Ona se približila i rekla: „Nemoj da misliš da se šalim.“ Od tog trenutka kafa više nije bila obična kafa, a ja sam prvi put počeo da se pitam da li je njeno ponašanje tog dana bilo slučajno ili je sve unapred isplanirala.

dovela mlađeg komšiju iz ulaza dok je tata na terenskom radu. U sekundi sam se skamenila od šoka, a kad me je primetila, samo se zbunjeno nasmejala i izmislila kako joj „pomaže oko nekog teškog ormara koji je zaglavio“. Pobegla sam u sobu sa slušalicama na ušima, a sad ne znam kako uopšte da je pogledam u oči, niti šta da kažem tati kad se vrati kući.

potpuno pomerio i skliznuo u stranu. Izletela joj je cela dojka, potpuno otkrivena na dnevnom svetlu. Ona u prvih par sekundi uopšte nije primetila šta se desilo. Obrisala je vodu sa očiju, osmehnula se i krenula nešto da mi dovikne iz bazena. Ja sam ostao zakovan za zemlju, sa hvataljkama za roštilj u ruci, ne znajući gde da gledam. Oči su mi se bukvalno raširile od šoka. Kada je videla moju reakciju i izraz lica, spustila je pogled nadole. U sekundi je shvatila šta se dogodilo. Lice joj je u trenutku poprimilo boju zrelog paradajza. Vrisnula je, potopila se nazad pod vodu do vrata i grozničavo počela da namešta kupaći ispod vode. Moja supruga je u tom momentu izlazila iz kuće sa tanjirima, videla je samo sestru u vodi do glave kako se crveni i mene koji skrećem pogled ka roštilju dok mi gori meso. Nismo rekli ni reč o tome do kraja vikenda, ali ta tri dana proveli smo u najsmešnijoj i najneprijatnijoj tišini ikada. I danas, kad god se spomene odlazak na bazen, nas dvoje se samo pogledamo bez reči.

Dejan je ostao sam u hodniku, skinuo radni prsluk i počeo precizno da namešta štok u milimetar. Stajala sam pored njega i pridržavala veliku aluminijumsku konstrukciju dok je on podešavao šarke. Zbog uskog prolaza u hodniku, pri svakom njegovom pokretu osećala sam toplotu njegovog tela i miris jakog parfema pomešan sa mirisom metala i obrade.

„Ova stara vrata su bila labava, ali ovaj novi profil mora čvrsto da legne na svoje mesto“, rekao je hrapavim glasom, ne skidajući pogled sa mojih očiju dok mi je popravljao uvojak kose koji mi je pao na lice.

Pogledala sam ka praznom dvorištu, ali privlačnost je bila toliko jaka da nisam ni pomislila da ga zaustavim. Uhvatio me je oko struka, prislonio uz masivni aluminijumski okvir i sve se odigralo tiho, strastveno i bez trunke oklevanja. Dejan nije samo postavio nova vrata – potpuno je razvalio sve moje stare brave i zabrane.

Kada se Zoran konačno vratio sa stovarišta, zatekao je štok perfektno nivelisan, Dejana kako spakovan sakuplja višekatni alat i mene kako mirno prebrisavam staklo na novim vratima. Zoran je oduševljeno prešao rukom preko alu-profila i rekao: „Svaka čast, brate, sad smo sigurni 100%! Nema šanse da išta prođe kroz ova vrata!“

Dejan me je samo kratko pogledao, nasmejao se i odgovorio: „Tako je, komšija, prolaza ima samo kad se iznutra otvori.“

Pomoćnik je bio mlađi, izuzetno građen momak koji je ceo dan neumorno nosio teške snopove crepa uz merdevine. Oko podneva, dok je majstor otišao do stovarišta po dodatni materijal, odlučila sam da popnem osveženje na sprat kuće koji je još uvek bio u sivoj fazi izgradnje.

Zatekla sam ga kako stoji pored otvorenog balkona, sa majicom prebačenom preko ramena, dok mu se znoj sijao na suncu. Kada sam mu prišla sa bokaloma hladne vode, okrenuo se i pogledao me bez reči. Pružila sam mu čašu, ali umesto da uzme piće, spustio je bokal na gajbu sa alatom i napravio korak ka meni.

Pre nego što sam stigla da reagujem, zgrabio me je oko struka, podigao sa lakoćom i posadio na paletu sa slaganim ciglama. Hladnoća golog betona i neobrađenih zidova napravila je neverovatan kontrast sa naletom neobuzdane strasti koja nas je obojicu obuzela. Sve se odigralo silovito, u potpunoj tišini nedovršenog sprata, dok je vetar pirkao kroz otvore bez prozora.

Kada se majstor vratio sa stovarišta, on je već bio na merdevinama i slagao poslednji red crepa, kao da se apsolutno ništa nije dogodilo. Danas, kad god prođem pored tog sprata, uvek iznova osetim onaj isti nemir.