Sa ženom sam u braku skoro osam godina. Imamo dvoje dece, živimo sasvim normalno i nikada nisam imao razloga da sumnjam u nju. Radi u jednoj privatnoj firmi i povremeno ide na službena putovanja. Do sada mi to nikada nije smetalo, čak sam joj pomagao oko pakovanja.
Prošlog petka trebalo je da otputuje na tri dana. Ustao sam ranije da joj pomognem da spakuje stvari, ali je rekla da će sve sama završiti. Otišla je na posao, a kofer je ostavila otvoren u spavaćoj sobi.
Kada sam kasnije sklanjao garderobu, primetio sam malu crnu kesicu u bočnom džepu kofera. Pomislio sam da je nešto zaboravila, pa sam otvorio da proverim. Unutra je bio skup muški sat, parfem i mala koverta sa novcem.
Prvo sam pomislio da je to poklon za mene, ali onda sam primetio ceduljicu na kojoj je pisalo: „Jedva čekam da ponovimo ono od prošlog puta. Ovaj put imamo više vremena.“
Nisam mogao da verujem šta čitam. Fotografisao sam ceduljicu i vratio sve na mesto.
Kada se vratila sa puta, dočekao sam je kao i obično. Čak sam joj napravio večeru. Posle nekoliko sati pitao sam je da li je lepo provela vreme. Nasmejala se i rekla da je put bio naporan i da jedva čeka da se odmori.
Tada sam izvadio telefon i pokazao joj fotografiju ceduljice.
Lice joj se promenilo u sekundi. Dugo je ćutala, a onda mi rekla da nije sve onako kako izgleda.
Od tada ne mogu da prestanem da razmišljam o tome. Najviše me boli što sam joj verovao, dok je ona očigledno imala život za koji nisam znao.
Sada me zanima samo jedno: da li je ovo bio prvi put ili sam poslednji koji je saznao za nešto što traje godinama?