Otišla sam na odmor bez muža i prvi put se nisam osećala krivom…. Imam 45 godina i prvi put u životu sam otišla na letovanje bez muža i dece. Ne zato što se svađamo, niti zato što želim da pobegnem od porodice, nego zato što sam shvatila da sam poslednjih dvadeset godina stalno nekome na raspolaganju.
Svako leto smo išli porodično. Ja sam pakovala kofere, spremala hranu za put, vodila računa o rezervacijama, deci, peškirima i svemu ostalom. Kada stignemo na more, muž odmara, deca uživaju, a ja nastavim da radim kao kod kuće.
Ove godine sam predložila da odem sedam dana sa sestrom. Muž se odmah naljutio i pitao kako mogu da ostavim porodicu zbog odmora.
Rekla sam mu da su deca odrasla i da on može sedam dana da vodi računa o sebi.
Prva dva dana me je zvao po deset puta. Pitao gde su lekovi, gde stoje peškiri, šta da kupi za večeru i kako se uključuje mašina za veš.
Trećeg dana sam mu rekla da sam na odmoru i da neću rešavati kućne probleme telefonom.
Kada sam se vratila, kuća je bila u neredu, ali su svi bili živi i zdravi. Muž je čak priznao da nije ni znao koliko obaveza svakodnevno završavam.
Sada planiramo sledeće letovanje, a ja sam mu rekla da može slobodno da ide sa decom, dok ja ponovo idem sa sestrom.
Prvi put sam shvatila da porodica ne mora da znači da čovek potpuno zaboravi na sebe.