Mislila sam da o braku i komšiluku znam apsolutno sve. Muž mi je već mesecima bio „super-hero“ našeg ulaza – stalno je nekom pomagao, nosio alat po podrumima, pridržavao merdevine i rešavao hitne komšijske kvarove dok sam ja sedela kod kuće i brinula o domaćinstvu. Svi su ga hvalili kao vrednog i poštenog domaćina.
A onda se desilo nešto što mi je otvorilo oči brže nego hladan tuš.
Bilo je popodne, taman sam krenula da prošetam do prodavnice kada sam ispred našeg ulaza primetila zaboravljenu tašnu moje dobre prijateljice i komšinice sa sprata iznad. Znala sam da je kod kuće, pa sam ponela torbu da joj je odnesem.
Popela sam se gore, zazvonila jednom, pa drugi put. Niko se ne javlja, ali se iz stana jasno čuje žamor i smeh – i to onaj dobro poznati glas mog „vrednog“ muža koji navodno u tom trenutku popravlja instalacije u drugom delu zgrade!
Vrata nisu bila dobro zatvorena, bila su odškrinuta na pola centimetra. Kada sam tiho gurnula vrata i provirila unutra, imala sam šta i da vidim: moj „pošteni“ suprug i komšinica sedeli su na kauču sa flašom vina, a na stolu su bile razbacane mape, papiri i planovi – ali ni traga od alata, šrafcigera ni merdevina! Ispostavilo se da su njih dvoje već mesecima „montirali nameštaj“ i smišljavali planove iza mojih leđa svake večeri kada bi on navodno krenuo u podrum.
Nisam vikala niti pravila skandal pred njima. Samo sam tiho zatvorila vrata, vratila se u naš stan, spakovala sve njegove stvari u velike kofere i postavila ih tačno nasred hodnika, uz poruku zalivenu jednim lepim osmehom.
Kad se uveče vratio iz „akcije“ i zatekao kofere ispred vrata, zanemeo je. Eto, pazite koga šaljete u podrum da popravlja kvarove – nekada se „popravke“ pretvore u totalni raspad braka! 😂