Kad je pao sumrak a mi izašli iz restorana i krenuli prema hotelu da mu “dam”
Sviđala sam se jednom oženjenom muškarču a da nisam znala da je oženjen i bilo mi svejedno, i izašli smo na večeru. Kad je pao sumrak a mi izašli iz restorana i krenuli prema hotelu da mu “dam” jer bio je uporan da odemo u hotel, na ulici smo videli jednu veoma bledu baku buljavih plavih očiju, obučenu u crninu. Imala je veoma starinski šešir na glavi kao iz devetnaestog veka i kišobran kojim se poštapala. Išla
je prema nama i hodala pomalo nepravilno, kao da joj stopala ne dotiču tlo, kao da hoće nešto da nam kaže. Mi smo istovremeno pomislili da nije ljudsko biće i počeli svako za sebe da izgovaramo molitve. Baka je tada nestala, kao da se rasplinula. Sigurna sam da je to bilo upozorenje da ne budemo zajedno jer je on oženjen.