Bio jednom splavar koji je prevozio ljude splavom preko reke. Jednom tako naiđe i učitelj, neki čangrizav čovek. Kad su prelazili preko široke reke i tek što su se otisnuli od obale, a učen čovek ga upita:
– Bejaše li tako, da je bilo, da si doživeo nevreme za vreme vožnje splavom?
– Ne razumem ti ja tako zamršena pitanja, reče splavar.
– Zar nisi nikada učio jezika u školi?
– Nisam, odgovori splavar.
– Tada si pola svoga života potrošio uzalud. Na to je splavar ćutao. Ali ne prođe dugo, naiđe strašno nevreme. Udariše gromovi i kiša k’o iz kabla, a splav mali poput orahove ljuske. I splavar se nagnu suputniku pa ga upita:
– Jesi li ikad učio plivati?
– Ne, reče učen čovek.
– E, učitelju onda si potrošio čitav svoj život uzalud, jer mi upravo tonemo.