Greh moje majke sa radnikom.. Letnji radovi su bili u punom jeku. Iako smo živeli u gradu, bilo je vreme da odemo kod bake i deke na selo i da pomognemo koliko smo mogli. Redovno smo išli i ja sam kao klinac voleo tih nekoliko nedelja letnjeg raspusta na selu u društvu moje majke Mama i ja smo otišli autobusom, jer je tata morao još nedelju dana da ostane u gradu da završi nešto u firmi pa onda da nam se pridruži, iako nije baš voleo te letnje radne akcije. Sa druge strane mama je jako volela da idemo na sedlo kod bake i deke. Nedeljama pre polaska govorila je o selu, o lepoti prirode, o svojim drugovima i drugaricama koje je ostavila kada je otišla na fakultet i udala se za tatu.

Kako se vreme polaska približavalo, uvek je birala pažljivo odeću koju će poneti. Bile su to uglavnom majice, i kratke letnje haljinice koje je mogla da nosi i da joj ne smetaju dok se vrzmamo po poljima i brdima iznad sela i dok pomaže deki oko stoke i slično. Bila je i mlada pošto su nas oni koji nas ne poznaju smatrali za brata i sestru jer me je rodila jako rano kada se zaljubila u mog tatu.

Kada smo stigli, baka i deka su nam se obradovali, a i mama je bila van sebe od sreće što vidi svoje roditelje i kuću u kojoj je odrasla. Prvi dani su protekli u obilasku rodbine, beskrajnim pričama, posetama njenih prijatelja iz detinjstva i slično. Međutim polako smo počeli da pomažemo, oko kuće i stoke.

Mama je visoka, crnka, krupnih grudi i kukova, i za njom su se uvek okretali muškarci, a ona je te svoje atribute uvek ponosno isticala. Sada, kratke letnje haljine moje majke su joj još više pomagale, ili odmagale. Muškarci su se okretali za njom kada bi prolazila dvorištem ili ispred kuće, ili pak pomagala deki.

Ali mi nismo bili sami koji su došli na selo – celo selo vrvelo je od sezonaca i majstora koji su ili radili po njivama i gazdinstvima ili krečili i zidali odaje po selu. Tako je i ujak koji je živeo u kući pored dedine unajmio tri radnika koji su zidali i krečili nešto po kući. Bila su to tri mladića, krupna i mišićava, tamnog prekplanulog tena, što od sunca što od činjenice da su bili Romi sa juga Srbije koji su došli u bogatije krajeve u pečalbu. Mesecima nisu bili sa svojim porodicama i živeli su kao nomadi. Mama je kao najmlađa u familiji i zbog činjenice da je bila doktorka, koju su svi uvažavali u porodici, dobila zadatak da bude pošteđena teških poslova i da sprema obroke za radnike.

Letnja haljinica moje majke bila je nemirna na vrelom letnjem vetru, napeta u predelu krupnih grudi, sa jasnim dekolteom i lepršava oko njenih golih nogu, koje su mamile poglede ljudi po selu ali posebno trojice radnika.

Pošto sam se zezao po dvorištu, kao klinca koga su povezali da ima veze sa tom lepoticom iz grada, pozvao me je glavni od trojice radnika. Zvao se Safet. Bio je krupan, i bronzanog tena, večito u šortsu i bez košulje, posebno kada smo se mama i ja pojavili. Uvek je gledao da skine košulju kada je ona u blizini. I ona je primetila njena i ja sam je tada upitao:
– Mama, zagledala si se u onog krupnog?
– Ma, pusti molim te… Vidiš da je nevaspitan… ide tako golišav po dvorištu. – Odgovorila je vidno zatečena mojim pitanjem, skrećući pogled kao kuče koje je uhvaćeno da merka šniclu na stolu. Zamuckivala je i ja nisam dalje insistirao na tome.

Tako, tog dana, pozvao me je Safet u stranu i pitao:
– Mali… je li… Ko je ova što je sa tobom? – Pitao me je tiho, prijateljski i sved vreme gledajući iz daleka u prizor moje majke, koja je na stolu u dnu dvorišta redjala hranu i tanjire za radnike.

Biko sam zatečen i zbunjen. Nisu shvatili da mi je majka. U ostalom bila je mladolika i rodila me je rano, nisu oni bili ni prvi ni poslednji koji nas nisu smatrali za majku i sina.
– To ti je sestra? – upitao je Safet.
– Nnn… ne… rođaka mi je – zaprepastio sam sebe što sam slagao i odrekao se moje majke pred nepoznatim Romom. Da li sam se postideo što je mlada, lepa i što je potajno žele?

Da li sam se ja to upravo zastideo moje majke?

– A je li ti udata rođaka?
– Razvedena je. – Odrekao sam se i oca. Šta mi je to bilo, šta se dešavalo sa mnom? – Skoro se razvela, još nosi prsten na ruci. Živi sa nama u gradu, mama i tata su je poslali da me prati kod bake i deke na selo… – Bože, šta je to sa mnom?! Mislim da sam bio crven kao bulka.
– Hej, mali, nemoj da se stidiš. Mi smo muškarci – počeo je Safet da me teši. Prijalo mi je. Do tada sam ga smatrao suparnikom oko pažnje moje majke. Nisam voleo što se zagledao u mamu. Ali sada smo pričali o mojoj rođaci. Koja je razvedena…
– Ma ne stidim se ja…
– U redu je, još sli mlad, ali mi smo muškarci i normalno je da pričamo o lepim ženskama, je li tako?
– Pa…
– Naravno da je tako. Nego jeli druže, da li misliš ti da ja imam neku šansu kod nje…? Lepa je, mlada… Bela žena… Znaš, ja sam Cigan… – Sada sam već bio sasvim iskren i priznao tiho Safetu…
– Primetila te je… Rekla je da je nerviraš što si sa golišavim grudima po ceo dan…

Safet se obradovao na te moje reči, iako su bile usmerene na njega kao prekor. Nisam shvatao zašto. Tiho se nasmejao.
– Tako se ženske ’vataju na nas muškarce.
– Ma nije ona, sigurno.
– Jeste, pazi šta ti kažem, zagledala se ona u mene. – Obojica smo gledali u majku kako završava postavljanje stola. Safet se okrenuo prema meni. – Druže, vidi, znam da ti krišom pušiš.
– Ma ne, ja… – Safetu se u ruci našla nova neotvorena kutija „Malbora”.
– Video sam te juče ovde u dno dvorišta da si izvukao cigaretu iz džepa i zapalio. – Bio sam uhvaćen, i u malom šoku. Jao, ako kaže mami. Držeći kutiju cigara u ruci, gledao me je direktno u oči: – Druže, ne brini ništa, mi smo muški i držimo se zajedno. Evo ti kutija „Malbora” da imaš za sebe. Ali mi obećaj da ćeš držati ovaj naš razgovor kao tajnu. Hoćeš? – Bio sam zatečen prijateljskim pristupom Safetovim…
– H… hoću, hoću – rekao sam.
– I da joj kažeš neku lepu reč za mene ako me pomene, važi?
– … Važi.

Mama je viknula da je ručak postavljen. Safet je krenuo, i namignuo mi okrenuvši se ka meni. Mama ga je ugledala, i pozvala ga rukom da dođe. Nešto joj je odgovorio. Tada je i mene videla. Mislim da je shvatila da smo bili zajedno i nešto pričali. Krenuo sam ka glavnoj kući, koja je bila na početku dvorišta. Ubrzo i mama je pristigla.
– Šta ste vas dvojica ono pričali i domunđavali se? – Bilo mi je neprijatno kao detetu koga su uhvatili sa prstima u tegli Nutele…
– Ma ništa..
– Nemoj me zavlačiti sine, ti i ja smo oduvek bili iskreni jedno sa drugim, zar ne? Ti ništa nisi krio od svoje mame i ja ništa od tebe. – Oh bože, na kakvu kartu igra – posmislio sam…
– Pa…
– Reci mi slobodno. – Sada je mama tiho govorila, povevši me polako iza ćoška kuće da nas niko ne vidi i ne čuje šta pričamo. – Ne brini, mama tebe voli uvek.
– Nešto sam uradio pa ćeš se ljutiti na mene.
– Neću sine, rekla je i nežno me pomilovala po kosi. – Shvatio sam da se ne iteresuje toliko za mene, već da se interesuje za Safeta.

Po prvi put sam moju majku video kao ženu, a ne kao majku…

– Pitao me je za tebe.
– Kako te je pitao? – i dalje me je milovala po kosi da me odobrovolji.
– Pa… zainteresovao se za tebe… neprijatno mi je mama…
– Eh, sine nema razloga da ti bude neprijatno…
– Raspitivao se ko si ti, i rekao…
– Šta je rekao, mili moj?
– Da mu se sviđaš i pitao me da li ti pričaš o njemu.
– Juuuu… – Bila je tiha i gledala me direktno u oči. Opet sam crveneo kao bulka.
– Ja sam mu rekao da si ti moja rođaka, i da si razvedena… Izvini mama… – Oborio sam glavu. Gledao u zemlju od stida što sam izdao majku. Majka me je dodirnula prstima po bradi i podigla mi nežno glavu.
– Dobro si postupio mili. – Bio sam iznenađen. – Dobro si zaštitio majku, i pokazao si sa kao dobar sin.
– Zar? – Bio sam zbunjen. Njen pogleda bio je pun ljubavi.
– Da, neke stvari se nikada ne odaju nikom. Ne mora svako sve da zna. I ti si postupio ispravno što si sakrio istinu od drugih.
– Ja sam mislio da sam te izdao.
– Ne sine, zaštitio si me. Razumećeš to jednog dana.

Narednih par dana, prošli su neobavezno. Majka mi se uvek osmehivala i gledala sa odobravanjem. Međutim primetio sam da je u potpunosti prestala da priča sa Safetom, makar i neobavezno. A i on je prestao da joj se čak i javlja. Nisu ni malo kontaktirali, čak i kada bi mama servirala ručak njima radnicima. Nisu čak ni gledali u pravcu jedno drugog.

A i ja sam izbegavao Safeta zbog cele ove situacije. Samo bih ponekad se krišom iskrao od drugih i zapalio po jednu cigaretu koju mi je dao, kao neko svoje najveće blago. I bio srećan sam za sebe.

Sledeće veče bilo je jako sparno i okretali smo se da u opšte zaspimo. Negde u gluvo doba noći probudio sam se od vrućine i okrenuo se. Video sam da je majčin krevet, koji je bio čelo mog u gostinjskoj sobi, bio prazan…