Te noći, mama i ja smo gledali neku seriju na Netflixu. Ležala je u rozoj haljini na preklop… Nakon nešto više od godinu i po dana hladnih odnosa i formalne konverzacije, rastali su se. Tata se preselio u novi stan, dok smo mama i ja ostali u našoj porodičnoj kući. Iako sam očekivao njegov odlazak, bilo je neobično što više nije sa nama, bez obzira na to koliko su njihovi odnosi bili loši u poslednje vreme.
Sa svojih 49 godina, mama je bila na vrhuncu svoje karijere u advokatskoj kancelariji. Sve svoje napore i moguće nezadovoljstvo bračnim životom, usmerila je na karijeru i poslovne rezultate. Ulagala je dosta u svoj fizički izgled i to joj se vraćalo, najviše zbog toga što je bila prirodno lepa žena.
Visoka oko 175, sa krupnim smeđim očima i dugačkom, raskošnom smeđom kosom, delovala je mnogo mlađe. Duge noge i veće grudi isticala je svojim držanjem u kojem je zaista bilo nečeg otmenog, damskog. Uvek doterana, vodila je računa da nikada ne izgleda previše vulgarno ili prosto. Njene haljine, suknje, odela – sve je bilo pažljivo odabrano, složeno, isticalo je njenu figuru, ali nikada previše napadno ili “na prvu”.
Oduvek smo imali lep i dobar odnos, podržavajući, iako je često znala biti zaštitnički nastrojena, a nekada i stroga. Poslednjih meseci posebno se trudila da uvek bude tu, ali i da ne izgubi autoritet zbog tatinog odlaska. Verovatno malo uplašena šta mi sve sa mojih tada 18 godina može pasti na pamet, dodatno je pojačala kontrole i provere toga šta radim, gde sam i sa kim. Nekada je to bio predmet naših prepirki, ali u suštini smo funkcionisali lepo.
U prizemlju naše kuće, nalazio se jednosoban stan u kojem je tata povremeno znao prespavati, tokom perioda kad nije želeo biti u njenoj blizini. Delili smo ulaz, hodnik je vodio do ulaznih vrata stana, a stepenište do sprata gde se nalazio naš stan i nastavak ka potkrovlju. Nekoliko meseci nakon tatinog odlaska, mama mi je saopštila da bi bilo dobro da izdamo stan – šteta je da bude prazan, a dodatni novac možemo stavljati na račun i od toga uzeti nešto što ja budem želeo.
Iako smo delili samo ulaz, ideja da neko nepoznat živi u našoj kući, delovala mi je malo odbojno u početku. Međutim, opcija da dobijem dodatni novac za putovanje ili letovanje sa društvom, ubrzo je anulirala sve moje sumnje i negodovanje povodom dolaska podstanara.
Mama nije želela da bilo ko bude sa nama u kući, tako da je opcija oglasa otpala odmah u startu. Preko svoje prijateljice, dogovorila je da sklopimo ugovor sa lokalnim rukometnim klubom. Oni su pouzdani u plaćanju i trenutno rade na proširenju ženskog tima, tako da se mami svidela ideja da sa nama živi pouzdana i ozbiljna devojka.
Početkom septembra, očekivali smo da naša nova stanarka stigne. Bio je petak, kada je mama sa posla došla sa vestima. Ležao sam na kauču i skrolovao društvene mreže. Skidajući svoje crne lakovane štikle, rekla mi je da moramo da razgovaramo.
“Dušo, zvala me je Bilja”, započela je razgovor.
“Bilja iz kluba?” , nisam bio siguran na koga misli.
“Da, rekla mi je da je došlo do promene plana. Nećemo dobiti stanarku, već ćemo stan izdavati nekom igraču iz muške selekcije. Ostaće svega par meseci, ali im je hitno da ga prvo smeste kod nas. Znam da nismo to planirali, ali Bilja kaže da je skroz OK i momak na mestu”, objašnjavala mi je dok je razmicala stvari koje sam ostavio po sobi.
“Momak? Pa, dobro. Mislim, očekivali smo devojku, ali šta sad. Najvažnije da je ok i da redovno plaćaju”, odgovorio sam, ne razmišljajući previše o toj promeni. Tada mi je bilo važno da samo dobijem dodatni džeparac za putovanje sa društvom.
Postavljajući ručak, iz kuhinje mi je objašnjavala detalje u vezi sa ugovorom, novim stanarom, ali sve što sam čuo bilo je da dolazi sutra i da je dobro što je subota da ona bude tu da sve isprati.
Oko 10 sati ujutru, probudili su me glasovi ispred kuće. Setio sam se da je moguće da je novi stanar stigao i da se se useljava. Umio sam se i obukao, kako bih sišao da se upoznam sa njim.
U našoj dnevnoj sobi sedeli su Bilja, mama, neki stariji tip iz kluba i Bojan, naš novi stanar.
“Dušo, dobro jutro”, mama mi je poručila uz osmeh. “Divno što si ustao, teta Bilja i čika Mile su doveli našeg novog stanara, Bojana. Dođi da se upoznaš”, pozvala me je.
“Zdravo, ja sam Bojan, drago mi je”, rekao mi je uz osmeh.
“Nikola, i meni”, predstavio sam se, gledajući ga u oči. Visok oko 190, Bojan je bio zgodan muškarac. Tražeći kasnije na netu informacije o njemu, video sam da ima 28 godina i sjajnu karijeru. Njegova pojava odavala je čoveka koji se godinama profesionalno bavi sportom i koji je prava personifikacija snage. Široka ramena, jake ruke i grudi ocrtavale su se na beloj majici koju je nosio. Njegov prodoran pogled i izražajne crte lica, posebno jaka donja vilica prekrivena bradom od par dana, sigurno su osvajali mnoge žene.
Bio je prijatan, odmeren, ali bilo je u njemu nešto zanimljivo. Dok smo sedeli i pričali, uhvatio sam par puta njegov pogled kako prelazi preko maminih nogu. Nosila je crno belu haljinu do iznad kolena i crvene japanke koje su se slagale sa sjajnim crvenim lakom na njenim stopalima. Mama je bila lepa žena, negovana, u najboljim godinama i Bojan je to sigurno odmah primetio. Čudno, nije mi smetalo. Naprotiv, nekako mi se svideo način na koji je posmatra.
Bojan se kasnije toga dana smestio u stan, doneo stvari i još nešto što mu je trebalo uz pomoć čika Mileta i još nekog dečka iz kluba. Tokom narednih sedmica, gledali smo se u prolazu i skoro da nismo primećivali da imamo novu osobu u kući. Bojan je imao dva treninga, a mama je u tom periodu prolazila jako zahtevan period na poslu. Osim susreta na stepeništu i jednom kad je došao da traži rezervni ključ, skoro da nismo ni imali komunikaciju sa njim, ni mama, ni ja.
Upravo zato me je najviše začudilo kada sam, sedeći sa mamom jedne subote na terasi, video njegovo ime na Viber porukama koje su stigle na njen telefon. Dok je u kuhinji vadila sladoled, Viber je zazvonio nekoliko puta, pokazujući notifikaciju sa imenom pošiljaoca, “Bojan stanar”.
Nisam znao maminu šifru, nisam joj nikad uzimao telefon. Mislio sam da mu možda nešto treba, pa zato piše, možda je nešto u vezi sa stanom, računima. Mama se ubrzo vratila i trudio sam se da delujem udubljeno u svoj telefon, kao da nisam ni primetio poruke koje su joj došle. Zanimala me je njena reakcija.
Kada je sela, uzela je telefon i krajičkom oka sam video kako pažljivo čita. Skoro neprimetno, u rubu usana joj se pojavio mali osmeh. Osetio sam kako me neverovatno uzbuđuje što jedan tako mlad, jak muškarac piše mojoj mami.
Ubrzo se sabrala, zaključala telefon i stavila ga sa strane, najdalje što je bilo moguće.
“Dušo, uzmi sladoled, divan je”, rekla je, gurajući činijicu ka meni.
Ceo dan sam razmišljao o Bojanu i mami, o porukama koje joj šalje. Video sam ga kad je dolazio sa drugog treninga, uska plava majica isticala je svaki mišić na njegovom telu, a duge noge i jake butine popunile su šorts. Činilo se da i ono što ima između nogu nije zanemarljivo, makar po izbočini na svetlo sivom šortsu.
Te noći, mama i ja smo gledali neku seriju na Netflixu. Ležala je u rozoj haljini na preklop, kratkih rukava, do iznad kolena. Telefon je bio uz nju, podešen bez zvuka. Samo je povremeno znao zasvetliti ekran, kao znak da je došla neka notifikacija.
Toliko sam želeo da vidim ko joj piše, ali sam morao izgledati nezainteresovano. Nisam želeo da na bilo koji način pokvarim nešto što mi je toliko bilo zanimljivo.
“Mama, idem da spavam”, rekao sam negde oko 23 i 30. Nije mi se spavalo, ali sam mislio da možda nešto više mogu saznati, ako ne budem tu, možda bude neki poziv, razgovor.
“Dobro, ljubavi, neću ni ja dugo još. Lepo spavaj, zlato”, rekla je, ljubeći me u obraz.
Otišao sam u sobu i dugo ležao u mraku. Čuo sam kako ide kroz stan, ulazi u kuhinju, kupatilo. Onda nekih posla sata nije bilo nikakvih zvukova. Već sam polako tonuo u san, kada mi se učinilo da čujem otvaranje ulaznih vrata. Snop ključeva sa unutrašnje strane je lagano zazvečao uz tihu škripu nepodmazanih šarki. Da, to je to. Čuo sam jasno.
Nisam se usuđivao da se pomerim iz kreveta deset minuta. Konačno sam skupio hrabrosti i ustao. U stanu je bio mrak, gorela je samo lampa u ćošku dnevne sobe. Lagano sam pošao do mamine spavaće sobe, vrata su bila poluotvorena i nje nije bilo u krevetu.
Kao nikada do tada, osetio sam kako mi srce lupa od uzbuđenja. Da li je kod njega? Mora biti kod njega. Šta sada rade? Milion pitanja mi je prolazilo kroz glavu od kojih je moj kurac postajao neverovatno tvrd, skoro do pucanja.
Nisam se usuđivao da otvorim vrata i spustim se do Bojanovog stana. Kroz staklo na našim ulaznim vratima, video sam mrak na stepeništu, nisam smeo upaliti svetlo ili bilo šta drugo, to bi me odalo i napravilo problem.
Skupio sam hrabrosti da polako otvorim ulazna vrata i pažljivo se spustim do Bojanovog stana. Šta ako se vrata iznenada otvore? Šta ću reći? Šta će ona reći, Bojan? Milion stvari mi je prolazilo kroz glavu. Spustio sam se skroz do ulaznih vrata, hodajući polako i trudeći se da ne napravim nijedan mogući šum.
Približio sam se vratima koliko god sam mogao. Čuo sam samo laganu muziku i ništa više. Srce mi je jako lupalo i skoro da od toga nisam mogao jasno razaznati zvukove.
U toku par sekundi tišine, koliko je valjda trebalo da se pređe sa jedne pesme na drugu, čuo sam Bojanov glas.
“Ne moramo, ali si došla. Zašto, ako nisi želela?”, izgovorio je svojim dubokim glasom.