Taj što me povezao imao je dva zuba i… Te tople avgustovske večeri moj dečko bio je pijaniji nego obično što sam i očekivala pošto je njegova sestra slavila 18 ti rodjendan. I ničega lošeg ne bi bilo u tome,da mi nije obećao kako ce me vratiti kući pre 12,jer moji me nikada nisu puštali duže da budem van kuće,tim pre što sam tek napunila šesnaestu,a i živeli smo odmah pored ciganske male kroz koje sam se uvek bojala proći tako da me je uvek neko ispraćao do kuće. Na svako moje pitanje kad će da me vozi kući odgovarao je još malo, jos malo ,da bi nastavljao sa pićem gotovo i ne obraćajući pažnju na mene. Nije mi preostalo ništa drugo no da sedim i čekam,a kako me je društvo oko mene jako smaralo uzela sam i ja i popila koju smeskajuci se robotski na nekakvim glupim pričama nekakvih devojaka,koje nisam zbilja ni slušala. Na početku ponoći moj dečko već je bio užasno pijan i ja svesna koliko je sati ljuta otišla sam do njega i rekla
mu kako ću sama kući nadajući se da ću da uspem uhvatiti zadnji autobus.Pitao me je da prespavam kod njega izvinjavajući se što trenutno nije u stanju da vozi,što sam ja naravno odbila i besna gotovo istrčala iz stana snažno zalupivši vrata za sobom.
Žurila sam ka stanici i videla iz daleka autobus koji je već stajao na stanici. Odevena u kratkoj žutoj haljinici sa visokim štiklama na nogama,doterana i našminana sa plitkim dekolteom iz koga su virile moje čvrste,poveće bele grudi i nisam baš bila adekvatno obučena za trčanje za autobusom.Ipak rešila sam da pokušam,jer bolje mi je minut trčanja sada nego kasnije sat hoda. Umalo nisam tako trčeći dosegla do vrata autobusa a ona su mi se zatvorila gotovo pred nosem.Nisam mogla da verujem ! Otisao je,a ja sam ostala gledajući ga kako se gubi u daljini. Sta cu… Besna i još više iznervirana nastavila sam hod usput moleći se da će moji zaspati dok dodjem pa da mogu neprimetna da se uvučem u kuću. Iz misli trgao me je zvuk sirene.Pogledala sam na ulicu i u kolima koja su se zaustavljala ugledala Abdulu,ciganina
pedesetih godina koji je živeo par ulica od moje kuće.
-Cako,jesi krenula kući ? -upitao me je spustivsi staklo. Ajde da te odbacim,ako ideš kući.
Isprva nisam znala šta da mu odgovorim,ali sam se setila da je nekoliko puta bio kod nas kući,jer bi ga otac unajmljivao kad je trebalo da se kopa nešto ili kreči,prenose stvari i tako to. Ali bože-pomislila sam-šta ako me neko vidi i to u auto sa ciganinom,starim,debelim i prljavim cigom,a ja ovako sredjena i doterana.Ne bih mogla više iz kuće da izađem od sramote.Ali opet pomislila sam,možda je i dobro što je došao,gde ću pešaka ovako pripita i to još kroz cigan –malu,a i kasno je da bi me neko video.
Ušla sam u kola,sela kraj njega.Nisam mogla da ne primetim kako me je odmeravao pričajući o nekim stvarima koje mene uopšte nisu zanimale dok je vozio,ali ja sam bila u svojim mislima i smeskala mu se iz ciste pristojnosti.
-Pa gde zaluta ovako kasno-začula sam pitanje. Tvoji ima sigurno da se brinu ?
-Joj ne pitaj-progovorila sam. Bila sam na nekakvom tupavom rodjendanu a i već kasnim kući.Nadam se da su se moji uspavali.A i muka mi je više od toga da gledam samo na sat i trčim kući pre dvanest kao da dvanest i godina imam.
-Razumem te-rekao je.Potpuno te razumem.Pa ti nisi više mala.Naše devojke u tim godinama su već udate i imaju decu.
Pogledala sam ga malo zatečeno…
-Pa naše devojke,na ciganke mislim-rekao je. Moja mladja ćerka Edita zatrudnela je još sa četrnest i to sa jednim mojim prijateljem,sad i živi kod njega. A zuhra se već udavala nekoliko puta,sad i ne znam gde je i s kim.Niste vi male,možete same da odlučujete,a to je vaš život i treba da ga živite kako vi mislite da treba.
– Pa da u pravu su-najednom mi se zasvidjao razgovor. Šta oni imaju više meni da određuju i da se ja sad brinem i šunjam po kuću ako su zaspali. Pogledala sam na sat.Pa i ne kasnim mnogo,sreća da je abdula naišao.Opet…ali opet će da mi se deru i nerviraju me.Bar da je još malo zakasnim dok ne zaspe,do sutra će se ionako ohladiti…
-Pa čika Abdula,ako se ne žuriš mogli bi još malo da se vozimo negde bar dok moji zaspe,bila bih ti jako zahvalna.
-Ih,pa što bih se žurio sad kad mi je u kolima takva lepotica.Pa nisam lud-zasmejao se,a i ja sa njim.
Otvorio je jednom rukom kasetu i izvukao pljosku sa rakijom.
-Piješ li-upitao je.
-Hehe,pa već sam.
-Haha,pa ajde da nastavimo onda-rekao je i navrnuo,a zatim ponudio i mene.
-Uh,kako je jaka čika Abdula-rekla sam osećajući kako gori u meni,ali ko za inat cugnula sam opet.
Parkirao je kraj nišave i osim mesečine nije bilo drugog svetla.Pričali smo i smejali se kao ludi i ja sam se,dal zbog rakije ili ko zna zašto,baš osećala lepo i opušteno,a na pomisao o mojima,pomislila bi samo ma ko ih jebe.I njih i onog mog nesposobnog dečka.Hoću da uživam….
Najednom sam osetila Abdulinu ruku preko mog ramena i neki žmarci su počeli da mi prolaze telom.Pogledala sam ga,a on se smeskao.Cenim da je imao dva zdrava zuba u sebi i da je imao preko sto trideset kila,ali jednostavno nisam mogla da prestanem da ga u njegove oči koje su sjale na mesečini.
-Kako si lepa Cako bože.Bože kako si jeb ovna-prosaptao je i sa drugom rukom počeo da me mi uje po obrazu nagnavši se ka meni. I tako me je povalio čika sa dva zuba i puno santimetara, nisam ni mastala o ovome da mi se moze dogoditi….