Slaba sam u jutarnjim časovima…

      No Comments on Slaba sam u jutarnjim časovima…

Slaba sam u jutarnjim časovima… Bok, ja sam Maja i imam 24 godine. Radim kao referentica za pravna pitanja u našoj srednjoj školi. Zazvonilo je na vratima mog stana. Brzo navlačim ogrtač i otvaram vrata, a pred vratima stoji policajac. Ali ne bilo koji policajac, već dečko u kojeg sam bila zaljubljena od svoje 14. godine. Marko je četiri godine stariji od mene i išao je u istu školu. “Zdravo Marko, uh, oprostite gospodine J. ” “Marko je u redu Majo, ipak smo bili školski kolege”. Vau, sjetio me se i čak znao kako se zovem, srce mi je malo poskočilo.

“Uđi, što mogu učiniti za tebe? ” “Možeš li se sjetiti nekih neobičnih zvukova u stanu iznad svog? ” Tip iznad mene nije baš tih, ponekad lupa nakon 22 sata.

O čemu se radi? ” pitam “Provaljeno mu je jučer predvečer u stan” reče Marko. ” Žao mi je, nisam ništa primijetila” kažem. Neko vrijeme još razgovaramo, a onda Marko mora dalje. ” Htio bih te poljubiti za zbogom, al mi je to zabranjeno dok sam u uniformi. ” smješi mi se dok govori “Onda ćeš jednostavno morati skinuti uniformu! ” kažem Ups, jesam li to stvarno ja rekla.

Gleda meu čudu i skida jaknu od uniforme i polju i me. Uzvraćam polju ac i stišćem se uz njega. Poljupci postaju strastveniji i Marko se skida. Svlačim ogrtač i odmah me prima i drepa mi ci e. To me čini stvarno vrućom. “Sada ćeš morat upotrijebiti svoju palicu, ” jauknem. Ukočena ba a misli tako i ne pogađa u metu. ” Gdje ti je krevet? ” pita on. ” Predugo je to, ne mogu toliko čekati“, okrenem se, sagnem i na zim mu se i on me na ije na k c.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *