Bila je žena sa krupnim telom, uhvatila me za uši i rekla šta moram…

Bila je žena sa krupnim telom, uhvatila me za uši i rekla šta moram… Bio je ponedeljak, drugi dan u mesecu. Već sam kasnio jedan mesec sa kirijom sve zbog neočekivane popravke automobila pa nisam imao novca a do petka je trebalo da isplatim. Pokucao sam na vrata gazdarici stana da probam da objasnim. Ona je živela u istoj zgradi ali na spratu iznad.“Uđite.” Moja gazdarica je bila tvrdoglava žena sa krupnim telom. Bila je poznata kao hladna osoba, žena koja je smatrala da je uvek u pravu i da njena mora biti zadnja. Izneo sam joj svoj problem najiskrenije što sam mogao.

„Ne zanima me, imali smo dogovor. Od petka ide trideset evra za svaki dan zakašnjenja“, zarežala je.

„Potrebno mi je 7 do 10 dana… ali sa tim dodatnim kamatama ja zaista ne mogu nikako da sve skupim“, odgovorio sam sa jecajem u glasu.

Posmatrala me je tiho… odmeravala me je gore-dole, od glave do pete. Gutao sam pljuvačku u iščekivanju, dlanovi su mi se znojili, tišina me je proganjala. „Samo u nekim teškim ekstremnim slučajevima ja produžim nedelju dana… ali ko što rekoh – samo u slučajevima kada smatram da je baš teško.“

“Baš je baš nezgodno i teško. 7 dana… To bi bilo divno…”

„Polako komšija. Još nisam odobrila i možda ćete se predomisliti da želite produženje.“

“Ne! Nema predomišljanja. Treba mi tih 7 dana, samo da stanem na noge. Ja sam trenutno u…”

Oštro me je i strogo prekinula u mom izlaganju opravdanja. „ Dosta. Zaključaj vrata i dođi ovde“, okrenula je svoju stolicu u stranu i pokazala na prostor ispred sebe.

“Da, da… odmah.” Poslušao sam, zaključao sam vrata i stao uspravno kao vojnik pred smeđim očima koje su me procenjivale sa svih strana.

„Skidaj se“, odlučno je naredila.

“Da se skinem? Ne razumem… Samo sam želeo da…”

“Zahtev odbijen! Doviđenja.”

Zaustavio sam se i razmislio, odmeravajući svoje mogućnosti. Nisam imao opcija. Znam da će sada neki od vas da pomisle kako sam slabašan, kako sam pičkica i sve to. Ali nisam imao drugi izlaz. Polako sam se povinovao. Sporo i tiho ja sam uklanjao jedan po jedan deo odeće sa svog tela. Ubrzo, stajao sam pred njom odeven samo crvenim licem. Razočareno je prstima podizala moj stidljivi penis.

Zaljuljala je svoju težinu napred i podigla haljinu do struka pre nego što se vratila u stolicu i raširila kolena kako bi otkrila meeđunožje prekriveno urednim dlaačicama i rascepljenom piččkom koja je odisala snažnim mirisom i aromom.

„A sada ližži“, zapovedila je tiho.

Oklevao sam svega par sekundi pre nego sam pao na kolena.

Prošaputala je nešto što nisam mogao da čujem.

“Šta ste rekli?”

“Dve nedelje produžen rok… odobreno.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *