Kad mi kažu nekad bilo bolje, bilo k*rac možda mirnije. Love nikad nismo imali. Sećam se 2. razred rekreativna Mitrovac na Tari sneg do guše, većina ski pantalone, svemirke čizme, nas par gologuzana somotske, dugačke gaće i akiak čizme. Bili mokri i slinavi povazdan. Keva uzme kredit jednom zimi, jednom leti i u Kluz Masarikova ili Beko na Dorćolu, udjemo u radnju u 10h ujutro izadjemo u 18h popodne kao rudari iz okna, obnevideli, nas dva majmuna na kraju se od dosade pobijemo dok nas ćale ne zamoli lepo.

Tu ti sve nakupuju, manje više svi isto bili obučeni kao Nemački turisti. Sto boja na nama kao ARE. I to je bilo to dobijemo još po pljesku i banane i teraj kući. Ćale mi kupi neku poštarsku torbu ja do stanice nju u žbunje knjige u kesu i teraj, gde da me neko vidi sa onom torbom kao politički komesar sam izgledao.

Baba vadila stvar putovala svuda radila u ferijalnom savezu, donese iz Italije Pop84 farmerke i Puma Roma ja ih stavim pored kreveta ne spavam celu noć samo ih gledam. Danas se više ne radujemo ničemu, baš ničemu.

Sećam se prvog kinder jajeta, doneo @salekobaja ćale iz Beča, to je bilo ravno otkriću Čičen Ice. Danima se čudili, triput u nesvest padao, dok nije nestalo cukra u kocku. Umalo ne pojedosmo ono žumance plastično, se podavimo za malo. Kad je doneo Milku 100g jeo dve nedelje, svaki dan po kocku i u štek.

Autor: ČAJNING BOXING del HLORO