DRAMA PARA IZ KRAGUJEVCA: Nikola se na Ostrogu molio za spas žene i tek rođene ćerke, stigao je da krsti bebu od 600g u bolnici

Dok se Marija sa smrću borila na respiratoru, sveštenik je tek rođenu bebu Vasiliju od svega 600 grama krstio u bolnici, a suprug i otac Nikola krenuo je put Ostroga da nad moštima Svetog Vasilija izmoli život. I mimo svega zahvalan je i Bogu, i Svetom Vasiliju i svim lekarima UKC Kragujevac. Marija se vratila iz mrtvih posle 12 dana na respiratoru, a malena Vasilija nije izdržala, preminula je nakon pet dana borbe za život. Ali roditelji bar znaju da je otišla Bogu i u raj krštena, noseći ime velikog sveca.

Drama Marije Mitrović (31) iz Kragujevca, koja je s nevenčanim suprugom Nikolom Perišićem čekala njihovo prvo dete, počela je 19. oktobra, kad saznaje da je pozitivna na koronu. A samo što je ušla u šesti mesec trudnoće. Ipak, sve je izgledalo bezazleno do 28. oktobra, kad je smeštaju na Infektivnu kliniku UKC Kragujevac.

– Zapaljenje pluća, stavljaju me na kiseonik, ali ubrzo prebacuju i u Urgentni centar. Nisam bila svesna koliko mi je stanje ozbiljno. Saopštavaju mi da ću na hitan carski rez, a bila sam tek 23. nedelja trudnoće. Jedino što sam pomislila je da beba ne može preživeti. Uspavljuju me i tu se završava moja realnost – priča za Kurir Marija.

Marija Mitrović, Nikola Perišić
FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Nikola na Mitrovdan, 8. novembra, potpisuje, kako procedura nalaže, saglasnost za prevremeni porođaj da bi lekari pokušali da mu spasu ženu.

– Sutradan, 9. novembra, Mariju porađaju. Devojčica ima 600 grama, živa je, ali joj ne daju nikakve šanse. Mariju intubiraju na respiratoru, a doktor mi kaže da ne diše, da mole boga da joj pluća prorade – priča za Kurir Nikola.

Kad je video da je bebica poživela drugi dan, moli upravu Urgentnog za dozvolu da sveštenik krsti dete.

– Tog 11. novembra, hvala im do neba, dopuštaju da sveštenik nakratko, pod posebnim uslovima i zaštitom, uđe i krsti bebu. A ja krećem put Ostroga, kod Svetog Vasilija, njemu uvek idemo. Dok sam putovao ka Ostrogu, ćerkica je krštena kao Vasilija, drugo ime nije ni dolazilo u obzir. Istovremeno, doktor mi javlja da su Marijina pluća neznatno bolje. Molim se nad moštima Svetog Vasilija čudotvorca – kaže Nikola.

KC Kragujevac, Klinički centar Kragujevac, mart 2017
FOTO: DRAGAN KADIĆ

Vasilija čak počinje da jede, posle tri-četiri dana dobija i malo na težini, ima 630 grama.

– Budi se nada. Čak su mi doktori rekli da beba imala više šanse nego Marija. Ali na Svete Vrače, 14. novembra, javljaju mi da je Vasilija umrla to jutro, u šest sati. Nije mogla da se izbori. Dva puta je reanimirana tokom noći. Bog je tako hteo. Bar smo je krstili, a ja sam svoje dete dostojno sahranio – priča Nikola.

Morao je i pored svega, veli, da se pribere, da sve završava iako nije znao da li će i suprugu izgubiti. Ali posle 12 dana borbe Marija pobeđuje! Skidaju je s respiratora. Rade joj i traheotomiju, to je ona rupa na vratu. Samo da znaju da mogu da je bude i vide da je tu, među živima.

– I kad sam se probudila, nisam znala za sebe, ni šta je san, a šta java. Moja realnost se pretvorila u strašne snove – sanjala sam da je Nikola poginuo u tuči, da su mi otac i brat stradali u nekom napadu… Doktori dovode Nikolu da ga vidim da je živ. Ali po njemu primećujem da nešto nije u redu. Objašnjava da sam preživela respirator, o čemu pojma nisam imala, i ozbiljne stvari, a i da naša beba nije živa. Sve dok nisam izašla kući, a bilo je to 29. novembra, lekari su sumnjali da imam ozbiljne psihičke poremećaje jer nisam znala šta je realno. Kad sam došla kući, sklopila sam kockice i vratila se u normalu – seća se Marija.

veštačka materica, inkubator, beba
FOTO: PROFIMEDIA

Najteže joj je palo saznanje da je beba bila živa.

– Kad sam saznala, a krili su od mene dok se ne stabilizujem, da je beba bila pet dana živa, bilo je nepodnošljivo, strašan bol. Nekako sam mislila da na početku šestog meseca i ne može da se rodi živa i pomirila se s tim kad su mi rekli da me vode na hitan carski. Ali ovo je bilo strašno teško prihvatiti – da je bila tu, živa i stvarna i da je više nema, da je neću videti – priča Marija, koja je iznenađujuće dobro, samo još malo umorna, čak joj i rupa na vratu brzo zarasta, ožiljak je mali…

Marija i Nikola zahvalni su svima redom – svim lekarima i osoblju UKC Kragujevac na neizmenom trudu i brizi, celom gradu, znanima i neznanima koji su se molili za život ove mlade žene, a i Bogu milostivom.

– Nažalost, nismo mi jedini koji smo kroz ovo prošli, mnogi su izgubili i bebe i živote. Imaćemo dece, daće Bog. A čim otopli, idemo na Ostrog Svetom Vasiliju – veli Nikola, koji je poreklom s Durmitora.

Kurir.rs/ J. S. Spasić