Dve studentkinje, cimerke za večeru prže viršle. Ona koja prži, uzme viršle, odseče po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj i prži. Pita je ova druga: “A zašto sečeš viršle s oba kraja i tako ih pržiš?”

Pomalo zbunjeno, ova joj iskreno odgovori: “Nemam pojma, moja mama uvek tako radi…”

Dođe vikend, devojka stigla kući, pa u jednom trenutku pita mamu: “Mama, a zašto ti kad pržiš viršle uvek odsečeš oba kraja?”

Mama zastala, slegnu ramenima pa joj reče: “Pa, ne znam zašto, moja mama – tvoja baka je uvek tako radila…”

Pita devojka i baku koja je sa njima živela, i ispadne da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sada živi u domu, isto pre prženja odsecala krajeve na viršlama.

Sedne devojka za laptop, pretraži sve kuvarske recepte na internetu, ali ne pronađe odgovor na ovo pitanje. Mora da je reč o posebnom porodičnom receptu ili tome slično. Odluči ona istražiti to do kraja pa sutradan krenu kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Prabaka sva oduševljana da je neko, nakon dužeg vremena, ipak posetio. Priča se razvezla o svemu i svačemu, o porodici naravno, i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:

“Nego, reci ti meni, zašto se pre prženja moraju odsecati krajevi na viršlama?”

Prabaka zaćuti, zabezeknuto je pogleda i reče: “Što, pa zar još uvek niste kupili veći tiganj?”